|
|||
Zbog takvih stotinak radoznalih, kakvih ima u svakoj generaciji studenata 3. godine, ipak sam se prihvatio nezahvalnog posla da pripremim i 6. izdanje ove knjige, pokušavajući da bude u skladu sa zahtevima nastave, a da se zadrži kompaktnost teksta i svežina podataka. Na tome putu prva žrtva je bio naslov, koji je godinama bio zaštitni znak ove knjige, ali to se nije moglo izbeći – dosledno paradoksima nauke i života da su samo promene stalne.
U tekstu 6. izdanja zadržani su osnovni principi farmakologije kao bazične nauke koji se ne menjaju već decenijama, s tim da je pojačan značaj strukture lekova za njihove farmakokinetske i farmakodinamske karakteristike; primena biotehnologije u razvoju lekova je postavila nove imperative u ovoj oblasti. Poglavlja farmakologije pojedinih organa i sistema, prerađena su tako da su izostavljeni zaštićeni nazivi preparata, i terapijski protokoli kod pojedinih bolesti u meri u kojoj je to bilo moguće. Njihova mesta sada zauzimaju novi ili prošireni podaci o mehanizmu dejstva i veći broj shema koje to ilustruju, kao i svi novi lekovi koji su uvedeni tokom protekle tri godine. Iako je farmakologija sada na 3. godini, ona je na Medicinskom fakultetu, i sva usmeravanja principa bazične nauke se čine zbog njihove primene u lečenju bolesnog čoveka. Zato je bilo neophodno zadržati jaku vezu sa kliničkom farmakologijom i terapijom. Ovim dilemama je bio posvećen predgovor za 5. izdanje, koji se zbog aktuelnosti nalazi u celini na sledećoj strani. (niže)
Autor
SADRŽAJ
UVOD FARMAKOKINETIKA FARMAKODINAMIJA AUTONOMNI NERVNI SISTEM PSIHOFARMAKOLOGIJA ZAVISNOST OD LEKOVA I DRUGIH SUPSTANCI NEUROFARMAKOLOGIJA FARMAKOLOGIJA BOLA ANESTEZIJA KARDIOVASKULARNI SISTEM KRV I RASTVORI ZA INFUZIJU RESPIRATORNI SISTEM GASTROINTESTINALNI TRAKT VITAMINI HORMONI ANTIMIKROBNI LEKOVI HEMOTERAPIJA MALIGNIH BOLESTI IMUNITET I LEKOVI UVOD U TOKSIKOLOGIJU LITERATURA INDEKS
PREDGOVOR 5. IZDANJU
Tokom protekle tri godine koliko nas deli od 4. izdanja iz 2005., ni Medicinski fakulteti ni Programi nastave nisu odoleli procesima tranzicije, novim Deklaracijama i Reformama, dočekanim od jednih sa velikim očekivanjima, a od drugih sa velikom skepsom. Zaneti reformatori zaboravljaju da reforma ne počinje sa njima već traje vekovima – bar od Heraklita, a skeptici brinu da nije poštovan prvi princip terapije: Primum non nocere. Bilo kako bilo, predmet Farmakologija se našao na 3. godini studija mada to nije prvi put, neutešno razdvojen za bar tri duge godine od bratske/sestrinske Kliničke farmakologije.
Nastava farmakologije i tekst udžbenika bi trebalo da budu prilagođeni studentima koji paralelno uče patofiziologiju, patologiju i mikrobiologiju. Bilo je pokušaja da se za studente 3. godine medicine odvoji osnovna tj. bazična farmakologija, ali oni nisu uspeli. Mala je uteha da to nisu uspeli ni bolji (npr. Rang i koautori), ili su oni namerno uneli dosta kliničkih elemenata u svoju knjigu promovisanu kao najbolji moderni udžbenik farmakologije; biće onda da to i ne treba razdvajati. Takve poglede ima i grupa autora iz UK, USA i Kanade (Katzung i koautori, Page i koautori) čiji udžbenici u nazivu ističu i bazični i klinički odnosno integralni pristup; u tim delovima sveta se farmakologija takođe uči na 3. godini studija. Autori sa naših prostora (Varagić i Milošević ili Janković i koautori) se prividno distanciraju od kliničke farmakologije zadržavaju ortodoksne naslove, dok po sadržini oba teksta pripadaju integrisanim farmakologijama.
U tom kontekstu, treba gledati na male i formalne promene u tekstu 5. izdanja ove knjige, uz napomenu da autor ovog teksta nikad nije imao velikih dilema o osnovnoj orijentaciji udžbenika, smatrajući da student već od prve godine treba da počne da se formira kao lekar, i pokušava da misli integralno; zato su i prethodna izdanja bila pisana kao sinteze ili amalgami bazične i kliničke nauke.
U ovom 5. izdanju, promene se odnose na izvesno proširenje tekstova iz bazičnih oblasti: Uvod, Farmakokinetika, Farmakodinamija i Imunitet, a formalne izmene su izdvajanje nekih osnovnih tema iz Kliničke farmakologije i njihovo prebacivanje na kraj. Sva ostala poglavlja su strukturno neizmenjena, a sadržinski dopunjena novim konceptima i novim lekovima.
Moderna farmakologija za medicinske fakultete primarno opisuje dejstva lekova na organizam čoveka, i zato može imati više sinonima kao humana, medicinska ili klinička farmakologija. Farmakološki podaci dobijeni sa animalnih modela opisuju se marginalno ili samo kad se ispituju mehanizmi dejstva lekova na celularnom ili subcelularnom nivou.
Toliko o dilemama i izazovima pred kojima je bio autor pripremajući ovo 5. izdanje. Sada je na studentima da tražeći, nalazeći ili nenalazeći korisne podatke, vide kako su one razrešene, uporede ih sa podacima iz drugih izvora, i procene koliko će im ovaj tekst pomoći u upoznavanju sa tako atraktivnim znanjima koje nudi farmakologija – nauka koja se vrlo brzo razvija.
Autor se zahvaljuje čitaocima ovoga teksta – studentima, lekarima i nastavnicima – koji su tokom proteklih 8 godina nalazili načina da mu direktno ili posredno upute svoje blage ili žestoke lične komentare, primedbe i kritike – one su dobrim delom zaslužne za stalna poboljšanja sadržaja ove knjige.
U Beogradu, proleće 2008
TK
|
|||
|
