Nazad

LEKSIKON BOLESTI I LEKOVI
Dr Tomislav Kažić
Beograd, Juni 2006

 

Moderna medicina na početku 21. veka raspolaže velikim bazama podataka o dijagnostici i terapiji, a ipak ostaje bez odgovora na mnoge večne izazove prirode bolesti i ljudskih patnji. Medicina može mnogo, i znatno doprinosi produženju ljud-skog veka, ali nema rešenja za masovne nezarazne bolesti kao ateroskleroza sa fatal-nim ili onesposobljavajućim posledicama, Alzheimer-ova i druge mentalne bolesti, rak, reumatizam, dijabetes, gojaznost i druge, a onda se pojavio HIV. Zahuktali progres druge polovine 20. vek kao da je iscrpio svoje mogućnosti, a da nije dosegao uzroke nekih bolesti i našao prave lekove za druge.

U toj kriznoj situaciji propovednici nauke su formulisali teoriju faktora rizika za pojedine bolesti, u pokušaju da deo svoje nemoći prebace na bolesnike i da upozore zdrave – da im pošalju poruku da su oni sami krivi što već jesu ili što će tek biti bolesni; krive ih za loše životne navike: puše, piju, hrane se neuredno, ne bave se sportom, što su siromašni, a nisu bez krivice ni roditelji i daljni preci koji im ostavljaju lošu genetsku osnovu.

Farmaceutka industrija je dobrim delom inspirator i zajedno sa akademskom medicinom realizator mega-projekta medikalizacije života, po kojem treba lečiti ne samo bolesne veći i zdrave. U svakom životnom dobu nešto nije u redu: od kolevke pa do groba bolesno je svako doba. U trci za profitom se ne biraju sredstva ni saveznici pa se u akciju uključuju mediji koji slave nova epohalna otkrića i uspehe u svakim novina-ma, časopisima i TV kanalima.

A u senci ovih festivala se gomilaju neželjena dejstva relativno (ne)uspešnih lekova i povećava broj bolesti čiji su uzrok lekovi odnosno lekari, tzv. jatrogene bole-sti. Nije ovo nova tema, ali se daleko cara doteralo. U 17. veku, Molijer je pisao: “Nije opasno biti bolestan, opasno je biti lečen”, a  1970. veliki sociolog medicine I. Ilich je upozorio na paradoks: “Moderna medicina je najveća opasnost za zdravlje”, u vreme kad medikalizacija života još nije bila dostigla sadašnji nivo. U protekloj deceniji, samo jedan lek protiv bolova, sa antiinflamatornim dejstvom i nagoveštajem da može delovati preventivno na pojavu Alzheimer-ove bolesti i polipa odnosno raka debelog creva, prouzrokovao je u SAD preko 100.000 akutnih infarkta miokarda; bilansi Vioxx afere nisu konačno svedeni, ali i ovako nepotpuni uznemiravaju.

Javnost, i laička i medicinska, je često zbunjena količinom i intenzitetom infor-macija o bolestima i lekovima koje se svakodnevno i nekritički plasiraju preko štam-panih i elektronskih medija, pa se okreće raznim vidovima alternativne terapije: aku-punkture, fitoterapije, homeopatije ili ostalim modernim vidovnjacima i izbaviteljima. Medicina je počela molitvama za spas od bolesti, izgleda da se krug zatvara.

Eto, u takvoj situaciji je nastala ova knjiga. Nezahvalnog posla se latila grupa autora, profesora farmakologije i kliničke farmakologije, da napravi i sistematizuje jedan izbor, inventar modernih saznanja o bolestima i lekovima, i prikaže ga akademski objektivno, sažeto i jasno koliko je to moguće. Početna ideja je bila da se napravi ravnoteža između informacija o bolestima i lekovima, makar naglasak ipak bio više na lekovima. Moderni lekovi ne nastaju kao plodovi empirije, prakse kao u prošlosti, već su proizvod naučnih ispitivanja elementarnih procesa života  i visoke tehnologije, i to treba da se zna i ceni, a prema mogućnosti i razume. Zato su tekstovi birani i pisani slojevito: većim delom za širu javnost radoznalih čitalaca medicinske literature, a u izvesnom broju tekstova se stručni i naučni nivo podiže ka detaljima razumljivim samo pripadnicima pojedinih profila medicinske struke: studente, srednji medicinski kadar, lekare opšte prakse i specijaliste. Namera nam je bila da ukažemo na temeljnu naučnu zasnovanost savremene terapije, tako da svako može u Leksikonu da nađe po nešto zanimljivo: da potvrdi svoje znanje, da razreši neku dilemu, ili pročita nešto sasvim novo. Vrijeme je majstorsko rešeto…, ono će kroz prijem kod čitalaca pokazati koliko smo u tome uspeli.

U tekstovima o tegobama i bolestima, namerno su izostavljeni delovi o dijagno-stici, jer je u modernoj medicini ona vrlo razgranata i delikatna, kao i detalji terapij-skog procesa. S obzirom na neophodnost individualnog pristupa svakom bolesniku (svaki čovek je unikat), u ovim delovima su samo naznačene grupe lekova ili pojedini glavni lekovi o kojima postoje posebni tekstovi.
U tekstove o lekovima, namerno nisu uvršteni podaci o dozama i doziranju jer se oni takođe obavezno prilagođavaju individualnim osobinama bolesnika, da bi mogla da se u pravoj meri iskoristi potencijalna efikasnost lekova, a bolesnik sačuva od mnogih i opasnih neželjenih dejstava. Neželjenjim dejstvima i kontraindikacijama je dato dosta prostora da bi se ukazalo na oprez pri uzimanju svakog leka, makar se on mogao kupiti bez recepta. Nije svaki lek za svakoga – čak ni aspirin!

Razumljivo je što se u Leksikonu najveći broj tekstova i najveći deo prostora posvećuje bolestima srca i krvotoka, infekcijama, autoimunim i malignim bolestima i lekovima koji se koriste za njihovu prevenciju i terapiju. Mnogo je prostora posvećeno i imunitetu jer su nova otkrića u ovoj oblasti doprinela da se u jedno klupko umotaju konci ateroskleroze, inflamacije, infekcije, karcinoma, reumatizma i transplantacije organa. Imunologija, imunofarmakologija i biološka terapija daju poseban sjaj moder-noj medicini.

Veliku zahvalnost dugujem saradnicima, koautorima koji su podržali moj koncept, pristajući da podele odgovornost i očekivane kritike, i prema mogućnostima dali svoj lični doprinos. Osim toga, posebno se zahvaljujem Milici Bajčetić, Danici Srdić i Mileni Žugić za kritičko čitanje delova teksta i sugestije, kao i ing. Slavku Radonjiću za izradu jednog broja ilustracija.

 

Nazad